Čuvar kulturnog nasleđa Srba

Kulturno-istorijski centar SRPSKA KRUNA

Kulturno-istorijski centar SRPSKA KRUNA iz Kragujevca postoji već trinaest godina, a osnovan je sa ciljem da bude čuvar istorijskog i kulturnog nasleđa srpskog naroda, dakle najvećeg blaga nacionalne i duhovne baštine. SRPSKA KRUNA danas ima osamnaest klubova, među kojima su i Književni klub i Škola ikonografije.

Generalni sekretar Mirjana Radenković ističe da sve što se ovde radi i stvara, čini se iz velike ljubavi, i dodaje: „Negujemo narodnu radinost, priređujemo izložbe, i to sve kroz istoriju. Naše veliko bogatstvo su i naša priznanja koja dodeljujemo zaslužnim institucijama i pojedincima. Ideje crpimo iz prošlosti i naš rad je tesno skopčan sa kraljevinom. Srbija u svom dugom postojanju samo dva puta nije bila kraljevina: za vreme turske vladavine, i u doba socijalizma.

Kralj Petar Prvi je na početku svoje vladavine značajno unapređivao umetnost i zanatstvo. Tako je 1907. godine osmislio majstorsko pismo. Kako Srbija tada nije imala štampu u boji, on ga je štampao u Londonu. Želeo je da na neki način uzdigne taj esnaf, ali i sveukupnu srpsku kulturu.“

Kulturno-istorijski centar SRPSKA KRUNA nosi sveto ime srpske krune jer je kruna ovenčana blagoslovom svetog Save i tako osvećena stajala na glavi Stefana Visokog.SRPSKA KRUNA dodeljuje „Majstorsko pismo“ kao svoje visoko priznanje. Ima i druga, a jedno od njih je „Srpski vitez“, koje se dodeljuje za viteštvo, slavu i večnost srpskog imena. Ustrojeno je i priznanje „Car Lazar“ i ono sadrži lik čestitog srpskog kneza, koji je nastao pet godina posle Kosovske bitke. Tu je i „Slovo ljubve“, „Hristodarje“ sa likom Bogorodice Trojeručice, i „Dobrodarje“. Ovo poslednje je čisto kragujevačko priznanje, a odnosi se na proglašenja Kragujevca za prestonicu u vreme knjaza Miloša. Postoji i „Priznanje za građanske zasluge“ na kome se nalazi čuvena slika Paje Jovanovića „Srpkinja“. Ovo priznanje je ustanovio i dodeljivao kralj Aleksandar Prvi Karađorđević.

SRPSKA KRUNA, u sklopu svojih aktivnosti, pored ostalog, podstiče i organizuje izložbu obrednog hleba. Tako postoje đurđevdanski, vaskršnji i božićni obredni hlebovi. U mešenju učestvuju mnoge porodice, što je i bio cilj, dakle, da se ne zaboravi nešto što predstavlja važno kulturno nasleđe. Odlomak iz besede Milutina Rankovića povodom primanja priznanja „Majstorsko pismo“:

„Kao što je major Gavrilović branio Beograd, kao što je vojvoda Mišić branio Kolubaru, kao što je vojvoda Stepa ostao na Ceru, kao što se prešla Albanija sa željom da se ponovo vrati u Srbiju i da se ponovo stvori velika srpska država, tako i mi moramo braniti svoju, isključivo svoju – srpsku kulturu. Srpski narod je jedan od retkih evropskih naroda koji je imao svoje dinastije. Srpski kraljevi su potekli iz srpskog naroda, Nemanjići su potekli iz srpskog naroda i Obrenovići su potekli iz srpskog naroda, Karađorđevići su potekli iz srpskog naroda. Mi smo jedini koji smo imali kraljeve koji su istovremeno bili seljaci, gospoda i ratnici, i plemići. Zato se možemo ponositi takvom tradicijom, a kako ćemo se ponositi ako je ne prenesemo na mlađe generacije, sa kolena na koleno, kao što su to naši preci činili.“

Majstorsko pismo

Priznanje koje se dodeljuje u spomen očuvanja srpske kulture, duha, najboljih majstorskih ostvarenja, običaja, jezika, misli, lepote, plemenitosti i jedinstva u dobrim delima.

Simbolika:

U osnovi “Majstorskog pisma” je krst. Devojka, kao centralna figura predstavlja stvaralaštvo. Sa leve i desne strane, raširenih ruku, ona drži pravdu i mir, maslinovu grančicu i lovorov venac. Četiri štita odslikavaju stanje Srbije: prva dva označavaju srpsku državnost. Sa leve strane je štit koji simbolizuje umetnost, a onaj desno esnafe, odnosno zanate. Devojka na glavi ima krunu, a to znači da je stvaralaštvo krunisano. Odevena je veoma luksuzno, ali ima divan pojas na beloj haljini sa grčkim motivima. Ona je bosa, i to se po jevanđelju lako tumači. Naime, kada je Mojsije otišao kod Boga i uzeo deset zapovesti, Gospod mu je kazao da izuje sandale jer hoda svetom zemljom.

Srpski vitez

Priznanje koje se dodeljuje u čast jubileja šesto dvadeset godina od Kosovske bitke u spomen palim ratnicima, za čast, dostojanstvo, viteštvo, slavu i večnost imena srpskog.

Đurđevdanski venac

Priznanje koje se dodeljuje u znak priznanja za dosledno svedočenje hrišćanske pravoslavne i svetosavske vere i za istrajni rad na očuvanju srpskog imena, jezika, pisma, kulture i tradicije.

Svetosavski venac

Priznanje koje se dodeljuje dostojnom čuvaru srpskog nacionalnog i kulturnog bića i pohoditelju svetlih staza svetosavskih i hrišćanskih.

Priznanje za građanske zasluge

Priznanje koje se dodeljuje u spomen očuvanja srpske kulture, duha, najboljih majstorskih ostvarenja, običaja, jezika, misli, lepote, plemenitosti i jedinstva u dobrim delima.

Slovo ljubve (manje)

Priznanje koje se dodeljuje za očuvanje i negovanje vekovne tradicije srpske baštine i sveukupan doprinos razvoju grada Kragujevca – zavičaja moderne Srbije.

Slovo ljubve

Priznanje koje se dodeljuje u čast jubileja navršenih šest vekova besmrtnoga pesničkoga zaloga despota Stefana Visokog, u znak posvećenosti i doslednosti bogoljublju i humanim načelima, za veličje kulturne i duhovne nam baštine, i rodoljublje koje na ravne časti u viteštvo i pesništvo gleda.

Davidova harfa

Priznanje koje se dodeljuje za trajni doprinos i uspešno stvaralaštvo u muzičkoj umetnosti.

Hristodarje

Priznanje koje se dodeljuje u znak doprinosa za trajne vrednosti stvaralaštva, umetnosti i kulture srpskog naroda u određenoj oblasti.

Dobrodarje

Priznanje koje se dodeljuje u čast jubileja – sto devedeset pet godina prestonog Kragujevca, zavičaja moderne Srbije.

Velika povelja priznanja dobrodarje srpstvu

Priznanje koje se dodeljuje u čast jubileja – dvesta godina od podizanja Prvog srpskog ustanka u Srbiji, za uzvišeno poštovanje prahu oca Srbije Vožda Karađorđa, koji je Srbinu svojom dušom nadu punio i državnost postavio.

Sveti ratnici

Priznanje koje se dodeljuje za čast, hrabrost, viteštvo i negovanje tradicije srpskih oslobodilačkih ratova.

Zlatna kruna

Priznanje koje se dodeljuje za stvaralački doprinos na očuvanju nacionalne i duhovne baštine.

U okviru klubova su i radionice:

•    Ikonografija
•    Duborez
•    Zlatovez
•    Obredni hlebovi
•    Muzička umetnost
•    Slikarstvo
•    Narodni vez
•    Klub ćirilice
•    Slikanje na svili
•    Tkanje
•    Slikanje na staklu
•    Obredni peškiri
•    Kaligrafija
•    Književni klub
•    Stari zanati – kovano gvožđe
•    Umetničko oslikavanje vaskršnjih jaja
•    Radionica tradicionalnog ukrašavanja ikona, ordenja i medalja savremene pravoslavne umetnosti

za STV USA Veroljub Milošević