PEHAR LIGE SAMPIONA PONOVO U SRBIJI

Susret sa peharom Lige šampiona 

 

p2
Stevan Dika Stojanović i Marcos Evangelista De Morales Cafu podizu pehar

Za neke će naslov zazvučati pretenciozno i pomalo neverovatno, pošto Srbija odavno nema predstavnika u Ligi šampiona, međutim posredi je nešto sasvim drugo. Naime, osmu godinu zaredom pehar Lige šampiona prođe kroz nekoliko evropskih zemalja i većih gradova, sa ciljem da populariše najznačajnije i najkvalitetnije klupsko takmičenje u Evropi. Karavan se kreće po unapred utvrđenoj trasi. Tako se Srbija na putu „ušatom peharu“ našla tri puta, prvi put 2011. godine, zatim 2014. i ove godine od 22. septembra do 2. oktobra. Za razliku od prethodnih godina, pehar se ovog puta našao među građanima u četiri grada: Subotici, Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

p1
Stevan Dika Stojanović i Marcos Cafu Liga šampiona
p7
Crvena Zvezda 1991 pehar

Pehar Lige šampiona je prvi put gostovao u Srbiji 2011. godine, kada su među promoterima bili Luis Figo i Rud Gulit. Tada je sva tri dana (koliko je bio u Srbiji) proveo u Beogradu i sve vreme bio izložen na Kalemegdanu (u donjem gradu). Već 2014. godine, pehar je „prošetao“ kroz još dva grada u Srbiji: Novi Sad i Niš. Ambasadori su bili Dejan Savićević i nekadašnji igrač Reala iz Madrida Mičel Salgado. Ova godina je, ipak, bila posebna zbog činjenice da je u pitanju jubilarna godina, odnosno prošlo je 25 godina od kako je Crvena Zvezda postala evropski prvak u Bariju.

Nakon ture kroz Rumuniju, na svom putu kroz Srbiju pehar je najpre stigao u Niš gde je u dva dana bio izložen na najpoznatijem gradskom trgu, ali i u šoping centru, da bi što veći broj građana bio u prilici da ga vidi. Nakon 22. i 23. septembra i boravka u Nišu, svita se uputila ka sledećem odredištu – Subotici. Subotičani su po prvi put imali priliku da izbliza vide pehar koji su u vis podizala najčuvenija imena fudbalske igre, istinske legende i često heroji našeg detinjstva.p10Ovogodišnji ambasador Champions League Trophy Tour bio je nekadašnji brazilski fudbalski as Kafu, koji je 2007. godine sa Milanom osvojio Ligu šampiona. Istovremeno, sponzor manifestacije i generalni sponzor Lige šampiona, UniCredit banka, takođe je imala svoje ambasadore za ovu priliku. Vladimir Jugović je pehar sa građanima dočekao u Nišu i Subotici. Ne bez razloga. Jugović je dva puta osvajao ovaj pehar, 1991. godine sa Crvenom Zvezdom i 1996. godine sa Juventusom. Za ovu priliku je izjavio: „Imao sam priliku sa 20 godina da osvojim Ligu šampiona što nije tako jednostavna stvar. Nisam mogao ni da pretpostavim da ću dva puta osvojiti ovaj trofej, a sada, sa ove distance, žao mi je što ga nisam osvojio i treći put.“p9

Drugi ambasador je bio Stevan Dika Stojanović koji je domaćin ovom neobičnom karavanu bio u Novom Sadu i Beogradu. Dika Stojanović je legendarni golman Crvene Zvezde, koji je kao njen kapiten imao čast da 1991. godine prvi podigne čuveni pehar nakon što je srpski klub posle boljeg izvođenja jedanaesteraca u finalu pobedio francuski Olimpik iz Marseja. U obraćanju okupljenim prisetio se kako je odbranio odlučujući penal Amorosu: „To nije bilo slučajno, vodio sam evidenciju skoro svih igrača gde šutiraju penale. Znao sam gde Amoros šutira, poslednja tri puta gađao je golmanovu desnu stranu i samo sam ga čekao do kraja. Nisam želeo ranije da se bacim kako ne bi promenio odluku.“p4Interesantno je da je iz grada u grad, najpoželjniji pehar u evropskom klupskom fudbalu, prevožen specijalno dizajniranim kamionom koji se po pristajanju na odredište transformiše u izložbeni prostor. Prostor je tako dizajniran da omogućava svim zainteresovanim da priđu peharu, da se fotografišu, ali i da uzmu učešće u nekoj od video igrica i kao najbolji budu nagrađeni različitim poklonima.p5Susret sa peharom Novosađanima je zakazan za 28. i 29. septembar. Po istom principu, izložen je na centralnom gradskom trgu, a drugog dana boravka u najpopularnijem šoping centru. Po treći put u poslednjih pet godina pehar je stigao  i u Beograd. Beograđani su bili u prilici da se sa „ušatim“ druže tokom vikenda 1. i 2. oktobra. A, medju njima našli su se i naši novinari, takodje. Nakon toga, pehar nastavlja svoje putovanje kroz Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Mađarsku.p8Posebna atrakcija ove manifestacije je organizovanje Lige malih šampiona. Na mestu izlaganja pehara postavljaju se tereni na kojima se najmlađi takmiče u fudbalu, a najbolji (pored drugih nagrada) dobijaju priliku da se kao pobednički tim fotografišu sa vrednim peharom. Zanimljiv je i nadimak koji nosi ovaj trofej – „ušati“. Svi koji znaju kako izgleda mogu da pretpostave da za nadimak može da zahvali svom specifičnom izgledu. Dve velike, savijene, oble drške sa obe strane podsećaju na uši, međutim ovakav izgled čini ga vrlo praktičnim. Nije retkost u svetu sporta da pehari ispadaju iz ruke, pre svega jer su nezgodni za držanje, pogotovo pri dizanju u vis. Sa ovim peharom, visokim 74 cm i napravljenim od 7 i po kilograma čistog srebra, to svakao nije slučaj. Njegove „uši“ odlično posluže za držanje pri dizanju trofeja u vis.p6Pehar Lige šampiona je u Bernu dizajnirao i napravio Jirg Štadelman. Kasnije je pričao svoje iskustvo u vezi sa nastankom čuvenog trofeja. Kaže da je bilo potrebno 340 sati rada da bi nastao u sadašnjem obliku. Imao je određen datum do kojeg je morao da ga napravi. Međutim, on se tih dana ženio i nije želeo da propusti najznačajniji trenutak u svom životu. Otišao je sa ženom na medeni mesec u Los Anđeles, tako da je pehar dovršio njegov kolega. Što se Jirga tiče, zadatak je bio ispunjen, jer pehar je bio završen na vreme. Mada će mnogi prigovoriti da „ušati pehar“ i nije baš neko umetničko delo, svi će se složiti oko jedne rečenice:

“It may not be an artistic masterpiece, but everybody in football is keen to get their hands on it.”

(Visited 223 times, 1 visits today)

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*